Šta je prelom lopatice?

Šta je prelom lopatice?
Prelom lopatice (fraktura skapule) predstavlja frakturu pljosnate kosti trokutastog oblika koja se nalazi u gornjem delu leđa, a ima ključnu ulogu u stabilnosti i pokretljivosti ramenog pojasa. Iako je retka zbog zaštite okolnih mišića, do preloma najčešće dolazi usled direktnog traumnog udara ili jakih sila, kao što su one u saobraćajnim nesrećama ili padovima s visine.

Simptomi preloma lopatice

Simptomi preloma lopatice mogu uključivati:

• Intenzivan bol u predelu lopatice – naročito pri pokretima ramena i ruke.
• Ograničena pokretljivost – pacijent otežano pomera ruku zbog bola i nelagodnosti.
• Oticanje i podliv (hematom) – u regiji ramena i gornjeg dela leđa.
• Deformitet ili neprirodan oblik – u slučaju teže frakture.
• Površinska osetljivost – lopatica je bolna na dodir.
• Ponekad prisutan krkljajući zvuk (krepitacije) – usled pomeranja fragmenata kosti.

Vrste preloma lopatice

Prelomi lopatice se mogu klasifikovati prema tačnoj anatomskoj lokalizaciji na kojoj je došlo do oštećenja kosti.

Vrste preloma lopatice prema mestu nastanka su:

• Fraktura tela lopatice (corpus scapulae). Najčešći oblik preloma; obično rezultat jakih trauma.
• Fraktura glenoidalne šupljine (cavitas glenoidalis). Zahvata zglobnu površinu lopatice i može dovesti do nestabilnosti ramena.
• Fraktura vratnog dela lopatice (collum scapulae). Ređa, ali klinički značajna zbog mogućeg narušavanja zglobne funkcije.
• Fraktura akromiona (acromion). Često povezana s povredama mišićno-tetivnog sistema ramena.
• Fraktura korakoidnog nastavka (processus coracoideus). Retka, javlja se kod direktnih udara ili kao deo kompleksne povrede.

Uzroci preloma lopatice

Uzroci frakture skapule mogu se sagledati kroz različite tipove opterećenja i okolnosti koje dovode do oštećenja ove kosti, bilo direktnim udarcima ili usled unutrašnjih slabosti kostiju.

Uzroci se mogu grupisati na sledeći način:

• Visokoenergetski mehanizmi povrede. Uključuju teške saobraćajne nesreće, padove sa visine ili sudare pri velikim brzinama.
• Direktni udarci u predelu lopatice. Često se javljaju kod fizičkih napada, sportskih povreda ili industrijskih nesreća.
• Indirektne povrede. Kada sila deluje na ruku ili rame, a prenosi se na lopaticu – na primer, pri padu na ispruženu ruku.
• Oslabela struktura kosti. Kod bolesti koje smanjuju gustinu kostiju (npr. osteoporoza, tumorske lezije), čak i manji udarac može izazvati prelom.
• Repetitivna mikrotrauma (retko). Kod sportista ili radnika koji izlažu rame konstantnim opterećenjima, moguća je pojava zamornih fraktura.

Dijagnostikovanje preloma lopatice

U dijagnostici preloma lopatice koristi se kombinacija kliničke procene i savremenih slikovnih metoda. Pristup je individualizovan i zavisi od vrste i složenosti povrede.

• Klinički pregled lekara. Prvi korak u postavljanju sumnje na prelom. Lekar procenjuje bol pri pokretu, palpatornu osetljivost i ograničenje funkcije. Na osnovu nalaza, odlučuje se o daljim snimanjima.
• RTG snimak (radiografija). Osnovni korak u dijagnostici. Najkorisniji za detekciju jednostavnih fraktura skapule i većih frakturnih linija. Međutim, njegova preciznost je ograničena kada su u pitanju zglobne površine ili sitne frakture.
• CT skener (kompjuterska tomografija). Najdetaljnija metoda za procenu koštanih promena. CT je naročito važan kod sumnje na intraartikularne frakture, fragmentaciju i dislokaciju, jer pruža trodimenzionalni prikaz lopatice i okolnih struktura.
• MR (magnetna rezonanca). Nije prva linija u otkrivanju preloma, ali je izuzetno korisna za procenu mekih tkiva – rotatorne manžetne, ligamenata, kapsula i hrskavica. Koristi se kada postoji klinička sumnja na kombinovane povrede.

Lečenje preloma lopatice

U zavisnosti od složenosti povrede, lečenje preloma lopatice može biti neoperativno ili operativno. Svaki pristup ima svoj cilj: očuvanje pokretljivosti ramena i sprečavanje dugoročnih komplikacija.

Neoperativni (konzervativni) pristup

Primenjuje se kod jednostavnih i stabilnih preloma bez značajnog pomeranja.

Terapija podrazumeva:

• Kratkotrajnu imobilizaciju
• Primenu analgetika i protivupalnih lekova
• Postepeno uvođenje vežbi i fizikalne terapije radi vraćanja funkcije i snage.

Operativno lečenje

Rezervisano za komplikovane slučajeve – kada postoji pomeranje fragmenata, zahvaćenost zgloba ili višestruke povrede.

Cilj operacije je anatomska rekonstrukcija i stabilizacija kostiju, kako bi se omogućio što raniji oporavak.

Nakon operacije, sledi fazna rehabilitacija pod nadzorom fizioterapeuta