Šta je artroza?

Šta je artroza?

Artroza je hronična bolest zglobova koja nastaje kao posledica degeneracije hrskavice u zglobovima. To je najčešći oblik artritisa i karakteriše je postepeno propadanje zglobne hrskavice, što dovodi do bola, ukočenosti i smanjenog obima pokreta.

Koji su simptomi artoroze?

Simptomi artroze uključuju:

Bol u zglobovima – naročito tokom ili nakon pokreta.
Ukočenost – naročito ujutru ili nakon dužeg odmora.
Smanjena pokretljivost zgloba – teže izvođenje uobičajenih pokreta.
Škripanje ili pucketanje u zglobu – pri pokretima.
Otečenost – zglob može izgledati blago otečeno.
Deformitet zgloba – u kasnijim fazama bolesti.
Slabost mišića oko zgloba – usled smanjene upotrebe.

Simptomi se razvijaju postepeno i pogoršavaju se s vremenom.

Koje vrste artroze postoje?

Postoji više vrsta artroze, a dele se prema mestu zahvaćenog zgloba i uzroku. Najčešće vrste su:

Gonartroza – artroza kolena
Koksartroza – artroza kuka
Spondiloartroza – artroza kičmenih zglobova (vratni, grudni, lumbalni deo)
Artroza šaka i prstiju – često pogađa zglobove prstiju i baze palca
Artroza ramena – ređa, ali može značajno ograničiti pokrete ruke
Artroza nožnih zglobova – uključuje skočni zglob i zglobove stopala.

Takođe se razlikuju:

Primarna artroza – nastaje bez jasnog uzroka, uglavnom usled starenja
Sekundarna artroza – posledica povreda, upala, deformiteta, gojaznosti ili drugih bolesti.

Koji su uzroci artroze?

Artroza, poznata i kao osteoartritis, nastaje kao posledica postepenog propadanja zglobne hrskavice – tkiva koje omogućava glatko kretanje kostiju u zglobovima. Uzroci artroze mogu biti brojni, a često su međusobno povezani. Evo najvažnijih faktora koji doprinose njenom razvoju:

Starenje. Kako starimo, hrskavica prirodno gubi elastičnost, vlagu i otpornost. To je jedan od glavnih razloga za nastanak artroze – prirodno trošenje zglobova koje dolazi s godinama. Rizik se značajno povećava nakon 50. godine života.
Genetska predispozicija. Nasledni faktori mogu igrati veliku ulogu, posebno kod artroze šaka i kukova. Ako članovi porodice imaju artrozu, postoji veća verovatnoća da će je i drugi članovi razviti.
Povrede zglobova. Stare povrede, čak i one koje su se činile bezazleno zalečene (npr. uganuća, prelomi blizu zgloba), mogu dugoročno oštetiti strukturu zgloba i dovesti do ranijeg razvoja artroze.
Prekomerna telesna težina. Gojaznost stvara dodatni pritisak na nosive zglobove, kao što su kolena, kukovi i donji deo leđa. Svaki višak kilograma povećava mehaničko opterećenje, ali i izaziva upalne procese u telu, što dodatno oštećuje hrskavicu.
Prekomerna upotreba zgloba. Ljudi koji godinama rade fizički zahtevne poslove (npr. građevinari, poljoprivrednici) ili profesionalni sportisti često preopterećuju određene zglobove. To dugoročno može ubrzati trošenje hrskavice.
Deformiteti zglobova. Urođene ili stečene nepravilnosti u građi zgloba mogu dovesti do neujednačenog opterećenja hrskavice, što ubrzava njeno propadanje.
Upalne i metaboličke bolesti. Bolesti kao što su reumatoidni artritis, giht i dijabetes mogu direktno ili indirektno oštetiti hrskavicu i doprineti razvoju artroze.

Ukratko, artroza je rezultat kombinacije bioloških, mehaničkih i genetskih faktora. Poznavanje uzroka može pomoći u prevenciji i ranom prepoznavanju bolesti, što je ključno za ublažavanje simptoma i očuvanje kvaliteta života. Ako ti treba i deo o lečenju ili prevenciji, slobodno reci.

Kako se dijagnostikuje artroza?

Dijagnostikovanje artroze obuhvata nekoliko koraka koji omogućavaju lekaru da potvrdi prisustvo bolesti, proceni njenu težinu i isključi druge moguće uzroke bolova u zglobovima. Evo kako se obično postavlja dijagnoza:

1. Anamneza (razgovor s pacijentom). Lekar prvo prikuplja podatke o simptomima. Takođe se uzimaju podaci o prethodnim povredama, zanimanju, fizičkoj aktivnosti i opštem zdravstvenom stanju.

2. Klinički pregled. Lekar pregledava zahvaćeni zglob:

Proverava pokretljivost, prisustvo bola pri pokretu, otok ili deformitet.
Može se čuti škripanje ili pucketanje u zglobu prilikom pokreta.
Procenjuje se da li je zglob topao, uvećan ili asimetričan.

3. Radiološka dijagnostika (snimanja)

Najvažniji korak u potvrđivanju artroze:

Rentgenski snimak (RTG) – pokazuje tipične znake artroze: suženje zglobnog prostora (gubitak hrskavice), koštane izrasline (osteofiti), zadebljanje kostiju ispod hrskavice (skleroza), ciste u kosti.
Magnetna rezonanca (MR) – koristi se kada je potrebno detaljnije proceniti stanje hrskavice, ligamenata i mekih tkiva oko zgloba, posebno u ranoj fazi bolesti.
Ultrazvuk zgloba – može pomoći u proceni upale i prisustva tečnosti u zglobu.

4. Laboratorijske analize. Iako se artroza ne može dijagnostikovati direktno analizom krvi, laboratorijski testovi se koriste kako bi se eliminisala mogućnost drugih oboljenja koja izazivaju bolove u zglobovima.

5. Artrocenteza (aspiracija zglobne tečnosti). U nekim slučajevima lekar može uzeti uzorak tečnosti iz zgloba kako bi se ispitala prisutnost kristala (kod gihta), infekcija ili zapaljenja.

Dijagnoza artroze se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, radioloških snimaka i isključivanja drugih bolesti. Rano otkrivanje artroze je važno kako bi se pravovremeno započelo lečenje i usporilo napredovanje bolesti.

Kako se leči artroza?

Cilj terapije artroze je smanjenje bola, očuvanje pokretljivosti zgloba i usporavanje daljeg razvoja bolesti.

Iako se artroza ne može potpuno izlečiti jer je reč o hroničnoj degenerativnoj bolesti, postoji mnogo načina da se simptomi uspešno kontrolišu.

1. Nelekarsko (konzervativno) lečenje

Fizička aktivnost i vežbe. Umereno i redovno kretanje pomaže očuvanju pokretljivosti zglobova. Vežbe istezanja, jačanja mišića i plivanje su posebno korisni. Važno je izbegavati preopterećenje zgloba.
Fizikalna terapija. Elektroterapija, ultrazvuk, laser, magnetoterapija i termoterapija mogu ublažiti bol i ukočenost. Kineziterapija (terapeutske vežbe) uz stručni nadzor.
Smanjenje telesne težine. Svaki izgubljeni kilogram smanjuje pritisak na zglobove, posebno na kolena i kukove.
Ortopedska pomagala. Nošenje ortoza, štaka, uložaka za obuću ili štitnika može rasteretiti zglob i olakšati kretanje.

2. Lekovi

Analgetici (protiv bolova). Paracetamol je često lek prve linije.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). Ibuprofen, diklofenak, naproksen i drugi. Koriste se kod jačeg bola, ali treba ih uzimati oprezno zbog mogućih nuspojava (naročito na želudac i bubrege).
Lokalni preparati. Kreme i gelovi sa protivupalnim sastojcima (npr. diklofenak) nanose se direktno na bolno mesto.
Hijaluronske injekcije u zglob. Pomažu podmazivanju zgloba, smanjuju trenje i bol. Najčešće se koriste kod artroze kolena.
Kortikosteroidne injekcije. Kratkotrajno ublažavaju jake upale i bolove. Ne koriste se često zbog mogućeg oštećenja zgloba pri prečestoj primeni.

3. Alternativne i dodatne metode. Akupunktura, suplementi poput glukozamina i hondroitina (efikasnost varira), promena načina života, korišćenje ergonomskih pomagala u svakodnevnim aktivnostima.

4. Hirurško lečenje (ako ništa drugo ne pomaže)

Kada bol postane nepodnošljiv i ozbiljno ograničava pokretljivost, razmatra se operacija:

Artroskopija – minimalno invazivna metoda za čišćenje zgloba. Uglavnom se koristi u ranijim fazama.
Osteotomija – korekcija deformisanih kostiju kako bi se smanjilo opterećenje na zglob.
Ugradnja veštačkog zgloba (endoproteza) – koristi se kod teških slučajeva artroze kolena, kuka ili ramena.

Lečenje artroze je individualno i zavisi od stepena oštećenja, opšteg zdravstvenog stanja i životnih navika. Najbolje rezultate daje kombinacija terapija, uz redovno praćenje od strane lekara.