Prelom ključne kosti: Simptomi i oporavak

Šta je prelom ključne kosti?

Fraktura klavikule je sinonim za prelom ključne kosti, jedne od glavnih kostiju u ramenu. Ova vrsta preloma je prilično česta i čini oko 5% svih preloma kod odraslih.

Većina preloma klavikule nastaje kada pad na rame ili ispruženu ruku stvori dovoljno pritiska na kost da ona pukne ili se slomi. Slomljena ključna kost može biti veoma bolna i može otežati pomeranje ruke.

Mnogi prelomi klavikule mogu se lečiti nošenjem remena (imobilizatora) koji drži ruku i rame nepokretnim dok kost zarasta. Međutim, kod nekih preloma, delovi kosti mogu se pomeriti znatno dalje od svog prvobitnog položaja prilikom povrede. U takvim složenijim slučajevima, može biti potrebna operacija kako bi se ključna kost pravilno poravnala.

Anatomija
Klavikula se nalazi između grudne kosti (sternuma) i lopatice (skapule). To je kost koja povezuje ruku sa telom.

Klavikula leži iznad nekoliko važnih nerava i krvnih sudova. Međutim, ove vitalne strukture se retko povređuju prilikom preloma.

Simptomi preloma ključne kosti

Fraktura klavikule može biti veoma bolna i može otežati pomeranje ruke. Ostali znaci i simptomi preloma mogu uključivati:

• Spuštanje ramena nadole i napred
• Nemogućnost podizanja ruke zbog bola
• Osećaj škripanja ili struganja prilikom pokušaja podizanja ruke
• Deformitet ili izbočina na mestu preloma
• Modrice, otok i/ili osetljivost na dodir duž ključne kosti.

Koji su uzroci preloma ključne kosti?

Uzroci preloma ključne kosti mogu biti različiti i obuhvataju sledeće:

• Padovi. Pad na rame ili ruku, naročito pri sportovima ili nesrećama.
• Saobraćajne nesreće. Sudari u automobilu, na motociklu ili biciklu.
• Sportske povrede. Kontakti u sportovima poput fudbala, hokeja, ragbija, ili padovi tokom gimnastike i skijanja.
• Trauma pri porođaju. U nekim slučajevima, prelom ključne kosti može nastati prilikom prolaska kroz porođajni kanal.
• Osteoporoza. Smanjena gustina kostiju, koja čini kosti slabijima i podložnijima prelomu, naročito kod starijih osoba.
• Povećana telesna masa. Teža tela kod trudnica može povećati rizik od povreda.
• Povećana fleksibilnost zglobova. Hormonske promene tokom trudnoće mogu povećati rizik od povrede zbog veće fleksibilnosti zglobova.

Dijagnostikovanje preloma ključne kosti

Postoji niz procedura i testova za dijagnostikovanje, a neki od njih uključuju sledeće:
Fizički pregled
Lekar će želeti da sazna kako je došlo do povrede i pitaće Vas o simptomima. Nakon toga će pažljivo pregledati rame.

Kod preloma klavikule, obično postoji očigledna deformacija ili izbočina na mestu preloma. Blagi pritisak na prelomljeno mesto izazvaće bol. Iako je retko da koštani fragment probije kožu, može doći do njenog ispupčenja u obliku šatora.

Dijagnostički testovi:
Rendgenski snimci omogućavaju pregled gustih struktura, poput kostiju. Lekar će zatražiti rendgenski snimak kako bi: precizno utvrdio lokaciju preloma i procienio ozbiljnost frakture.

Lekar može takođe zatražiti snimanje celog ramena kako bi proverio da li postoje dodatne povrede.
Ako su oštećene i druge kosti, lekar može preporučiti CT skeniranje (kompjutersku tomografiju) kako bi se bolje sagledali detalji preloma.

Magnetna rezonanca (MR) može biti značajna za dijagnozu preloma ključne kosti, posebno u slučajevima kada postoji sumnja na oštećenje mekih tkiva, ligamenata ili krvnih sudova. Za razliku od rendgenskog snimka, koji prikazuje samo kosti, MR omogućava detaljan pregled okolnih struktura. Lekar će takođe sprovesti testove kako bi se uverio da nervi i krvni sudovi nisu oštećeni tokom povrede, a MR može pomoći u otkrivanju takvih komplikacija, čime se osigurava tačna dijagnoza i odgovarajući tretman.

Lečenje preloma ključne kosti

Nehirurško lečenje
Ako se slomljeni krajevi kosti nisu značajno pomerili iz svog položaja, operacija možda neće biti potrebna. Mnogi prelomi ključne kosti mogu zarasti bez hirurškog zahvata.

Nehirurški tretmani mogu uključivati:

• Podrška ruci. Običan remen za ruku (imobilizator) obično se koristi odmah nakon preloma kako bi pružio udobnost i održao ruku i rame u pravilnom položaju dok povreda zarasta.
• Lekovi. Lekovi protiv bolova, uključujući acetaminofen, mogu pomoći u ublažavanju bola tokom procesa zarastanja.
• Fizička terapija. Iako će postojati određeni bol, važno je održavati pokretljivost ruke kako bi se sprečila ukočenost ramena i lakta. Pacijenti često započinju vežbe za pokretljivost lakta odmah nakon povrede.

Nakon frakture klavikule, gubitak snage u ramenu i ruci je uobičajen. Kako kost počinje da zarasta, bol će se smanjivati, a lekar može preporučiti lagane vežbe za rame kako bi se sprečila ukočenost i slabost. Intenzivnije vežbe uvode se postepeno kada prelom potpuno zaraste.

Praćenje oporavka
Potrebno je redovno posećivati lekara dok prelom ne zaraste. Tokom ovih pregleda, lekar će raditi rendgenske snimke kako bi se uverio da kost pravilno zarasta. Nakon potpunog zarastanja, moći ćete se postepeno vratiti svojim uobičajenim aktivnostima.

Moguće komplikacije
U nekim slučajevima, prelom klavikule može se pomeriti pre nego što zaraste. Zato je važno redovno dolaziti na kontrole kako bi se osiguralo da kost ostane u pravilnom položaju.

Ako prelom ne zaraste, to se naziva nezarastanjem (nonunion).

U pojedinim slučajevima, pacijent može imati minimalan bol i dobru pokretljivost, pa dodatno lečenje nije potrebno.

U drugim slučajevima, nezarastanje može izazvati jak bol i zahtevati hiruršku intervenciju.

Ako se fragmenti kosti pomere i zarastu u nepravilnom položaju, to se naziva lošim srastanjem.

Hirurško lečenje ovog stanja je retko i zavisi od stepena pomeranja kostiju i uticaja na pokretljivost ruke.

Tokom zarastanja preloma može se razviti velika izbočina na mestu preloma. Vremenom se ona obično smanjuje, ali u nekim slučajevima može trajno ostati manja kvrga.

Hirurško lečenje
Ako su se slomljeni krajevi kosti značajno pomerili iz svog položaja, lekar može preporučiti operaciju.

Hirurški zahvat obično podrazumeva vraćanje slomljenih delova kosti u pravilan položaj i njihovo učvršćivanje kako bi se sprečilo dalje pomeranje dok ne zarastu. Ovaj postupak može poboljšati snagu ramena nakon oporavka.

Otvorena repozicija i unutrašnja fiksacija
Ovo je najčešće korišćena metoda za lečenje preloma klavikule. Tokom procedure, fragmenti kosti se prvo vraćaju (repoziraju) u njihov prirodni položaj. Nakon toga, delovi kosti se učvršćuju specijalnim metalnim implantatima.

Najčešće metode unutrašnje fiksacije uključuju:

• Ploče i šrafovi. Nakon što se kost postavi u pravilan položaj, fragmenti se fiksiraju posebnim šrafovima i metalnim pločama koje se pričvršćuju za spoljašnju površinu kosti.

Oporavak nakon operacije
Nakon operacije, možete primetiti malu oblast utrnule kože ispod reza. Ova utrnulost vremenom postaje manje primetna. Pošto se ključna kost nalazi neposredno ispod kože, moguće je da ćete moći da napipate ploču kroz kožu.

Ploče i šrafovi se obično ne uklanjaju nakon što kost zaraste, osim ako izazivaju nelagodnost. Problemi sa implantatima su retki, ali neki pacijenti osećaju iritaciju prilikom nošenja sigurnosnog pojasa ili ranca. Ako se to dogodi, implantati se mogu ukloniti nakon što prelom potpuno zaraste.