Kalcifikacije dojke su česte i obično benigne naslage kalcijuma, vidljive na mamografu kao bele tačke. One se ne osećaju na dodir i obično ne izazivaju simptome. Mamografija je osnovna metoda za njihovu detekciju, dok ultrazvuk, CT i MR mogu pomoći u daljoj proceni. Lečenje zavisi od prirode kalcifikacija—benigne često ne zahtevaju tretman, dok sumnjive mogu zahtevati biopsiju ili terapiju.
Mastitis dojki je infekcija tkiva dojke koja izaziva otok, crvenilo i bol. Najčešće se javlja u prvih 6 do 12 nedelja dojenja, ali ga mogu dobiti i muškarci i žene koje ne doje. Simptomi uključuju crvenu mrlju, bolne kvržice, umor i simptome slične gripu. Lečenje podrazumeva antibiotike i kućne mere poput toplih obloga. Mastitis ne povećava rizik od raka dojke, a dojenje je bezbedno.
CT i MR su neinvazivne metode snimanja tela koje pomažu u dijagnostikovanju bolesti. CT koristi rendgenske zrake za slike kostiju i organa, dok MR koristi magnete za detalje mekog tkiva. CT je brži, ali koristi zračenje; MR je pogodan za detalje mozga, zglobova i organa, ali traje duže i može izazvati klaustrofobiju. Izbor zavisi od simptoma i potrebe za detaljima.
Povreda mišića i tetiva stopala obično nastaje usled prekomerne upotrebe ili povrede. Česta je kod sportista i ljudi sa zdravstvenim stanjima poput artritisa i dijabetesa. Simptomi uključuju bol, ukočenost, otok i zadebljanje tetiva. Dijagnoza uključuje fizikalni pregled i slikovne preglede. Lečenje obuhvata odmor, led, kompresiju, i fizikalnu terapiju. Prevencija podrazumeva istezanje, održavanje...
Fraktura klavikule ili prelom ključne kosti je čest problem koji obično nastaje padom na rame ili ispruženu ruku. Simptomi uključuju bol, deformitet, modrice i otežano pomeranje ruke. Lečenje može biti nehirurško, uz imobilizaciju i fizioterapiju, ili hirurško, kada je potrebna unutrašnja fiksacija fragmenta. Oporavak se prati redovnim kontrolama, a komplikacije su moguće, ali retke.
Prelom kuka je ozbiljna povreda koja zahteva hiruršku intervenciju i rehabilitaciju. Rizik od preloma raste sa godinama zbog osteoporoze i usled padova, često zbog lošeg vida ili ravnoteže. Simptomi uključuju jak bol i nemogućnost hodanja. Prevencija uključuje unos kalcijuma i vitamina D, vežbanje, te izbegavanje pušenja i alkohola. Lečenje uključuje operaciju, rehabilitaciju i terapiju...
Prelom lopatice je retka povreda koja se dešava usled jakih trauma, poput saobraćajnih nesreća ili padova. Simptomi uključuju bol, ograničenu pokretljivost, oticanje i deformitet. Prelomi mogu zahvatiti telo lopatice, glenoidalnu šupljinu, vratni deo, akromion ili korakoidni nastavak. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i slikovnim metodama, dok lečenje može biti neoperativno ili...
Rendgen pluća je dijagnostička metoda koja se koristi za otkrivanje upala pluća, uključujući one izazvane Covid-19. Ovaj brzi i bezbolni pregled pomaže lekarima da identifikuju promene na plućima i odrede dalji tok lečenja. Nakon oporavka, preporučuje se kontrolni rendgen kako bi se isključile eventualne postinfekcijske komplikacije.
Stenoza plućne arterije je suženje plućne arterije koje otežava protok krvi prema plućima, uzrokujući opterećenje desne srčane komore. Simptomi uključuju otežano disanje, umor i bol u grudima. Može biti kongenitalna ili stečena, a dijagnoza se postavlja kroz ehokardiografiju i druge metode. Lečenje može uključivati promene životnog stila, angioplastiku ili hirurgiju.
Stenoza traheje otežava disanje i može ozbiljno uticati na kvalitet života. Postoje dve vrste - stečena i urođena. Stečena je češća kod odraslih i dece, često izazvana intubacijom, dok je urođena retka i prisutna pri rođenju. Simptomi uključuju otežano disanje i uporan kašalj. Dijagnostika uključuje bronhoskopiju i CT, a lečenje najčešće zahteva hirurški zahvat poput dilatacije ili resekcije.
Tuberkuloza (TBC) je ozbiljna zarazna bolest koja primarno pogađa pluća i širi se putem kapljica u vazduhu kada obolela osoba kašlje ili kija. Infekcija može biti primarna, latentna ili aktivna, sa simptomima kao što su kašalj, bol u grudima, groznica, gubitak težine i noćno znojenje. Leči se antibioticima, ali neki sojevi su postali otporni na lekove. Prevencija uključuje vakcinaciju i...
Dojka je organ koji se kod žene razvija u većoj meri, sastoji se od mlečnih žlezda, kanala, vezivnog tkiva i masnih naslaga. Tumori dojke mogu biti benigni (nekancerozni) ili maligni (kancerozni), s mogućnošću širenja na druga tkiva. Lečenje malignih tumora zavisi od tipa i stadijuma tumora i može uključivati hirurgiju, hemoterapiju i radioterapiju.
Tumorske promene jajnika mogu biti benigne ili maligne, uključujući ciste, fibroide, teratome i endometriozu. Često su asimptomatske, ali mogu izazvati bol, menstrualne nepravilnosti, probavne probleme i umor. Rizik zavisi od genetskih, hormonskih i faktora poput starosti. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, ultrazvukom, markerima u krvi i ponekad laparoskopijom. Lečenje uključuje...
Ultrazvuk dojke, magnetna rezonanca i mamografija ključne su dijagnostičke metode za otkrivanje promena u tkivu dojki. Ultrazvuk je najpogodniji za žene mlađe od 40, dok se mamografija preporučuje starijima. Magnetna rezonanca se koristi za dublju analizu sumnjivih promena. Redovni pregledi su ključni za ranu detekciju karcinoma dojke i efikasnost lečenja.